Postoje ljudi koje više ne viđamo, ne čujemo i sa kojima možda nemamo nikakav kontakt, a ipak uspevaju da zauzmu značajan prostor u našim mislima. Vraćamo film, razmišljamo šta smo mogli drugačije da kažemo, pitamo se zašto su se prema nama tako poneli i zamišljamo kako bi sve izgledalo da su postupili drugačije.
Psihologija ovaj obrazac povezuje sa ruminacijom - ponavljanim vraćanjem na negativne događaje, osećanja i njihove uzroke i posledice. Američko psihijatrijsko udruženje navodi da takvo razmišljanje može da održava emocionalnu patnju, a povezano je i sa većim rizikom od anksioznosti i depresivnih simptoma.
PROČITAJTE JOŠ: Ljudi koji teško traže pomoć često imaju ovih 7 osobina
Nije uvek problem u tome što nam osoba nedostaje
Ponekad nam ne nedostaje čovek koji nas je povredio, već odgovor koji nikada nismo dobili. Kada osećamo da je prema nama učinjena nepravda, um pokušava da pronađe objašnjenje i zaokruži priču. Zato se vraćamo na detalje: Zašto je to uradio? Da li sam nešto pogrešila? Kako nije shvatio koliko me je povredio? Hoće li ikada zažaliti?
Shutterstock/Drazen Zigic
Upravo tu možemo ostati zarobljeni. Umesto da prošli događaj postane samo uspomena, on se iznova mentalno proživljava. Istraživanja o ruminaciji pokazuju da ponavljano negativno razmišljanje često ne vodi rešavanju problema, već može dodatno održavati neprijatne emocije.
Što je povreda bila veća, teže je prihvatiti da se priča završila
Posebno je teško pustiti nekoga kada smo u odnos uložili mnogo emocija, vremena, poverenja ili nade. Tada ne žalimo samo za osobom. Žalimo i za verzijom budućnosti koju smo zamišljali. Zato prekid odnosa ili udaljavanje od nekoga ponekad podrazumeva mnogo više od prihvatanja činjenice da ta osoba više nije deo našeg života. Potrebno je prihvatiti da se nešto što smo želeli neće dogoditi onako kako smo zamišljali.
Možda vas zanima…
Oprostiti ne znači zaboraviti
Jedna od najvećih zabluda jeste da oprost znači opravdati nečije ponašanje, zaboraviti šta se dogodilo ili ponovo pustiti tu osobu u svoj život. To nije nužno slučaj. Klinika Majo (Mayo Clinic) navodi da oprostiti ne znači zaboravljanje ili opravdavanje štete, niti podrazumeva pomirenje sa osobom koja nas je povredila.
DexonDee/Shutterstock
Psiholozi oproštaj češće posmatraju kao proces u kojem osoba postepeno smanjuje osećanja ogorčenosti i želju za osvetom. Drugim rečima, možete priznati da vam je neko naneo nepravdu, postaviti granicu i ipak odlučiti da više ne dozvoljavate toj osobi da zauzima toliko prostora u vašem životu.
PROČITAJTE JOŠ: Srećni ljudi ne žive bez problema - imaju 5 drugačijih načina reagovanja
Najvažnije je da prestanemo da čekamo drugačiji kraj
Pustiti nekoga ne znači reći da ono što se dogodilo nije bilo važno. Ponekad je upravo suprotno - to znači priznati sebi da je bilo važno, da je bolelo i da se možda nikada nećemo dobiti objašnjenje koje smo želeli. Istraživanja povezuju veću spremnost na oproštaj sa manjom ruminacijom, dok su smanjena ogorčenost i sposobnost da se osoba mentalno udalji od događaja povezane sa boljim psihološkim funkcionisanjem.
Zato "pustiti" ne mora da znači prestati da se sećamo. Možda je pravi cilj da sećanje više nema moć da nam određuje raspoloženje, odluke i sliku o sebi. Jer ponekad osoba koja nas je povredila dobija još jednu pobedu tek onda kada shvatimo da je više nema u našem životu, ali je i dalje svakodnevno nosimo u mislima.
Komentari (0)