Budući da živimo u svetu u kome je stres sastvani deo života, ne čudi što sve veći broj ljudi ima probleme s mentalnim zdravljem. Statistike kažu da se žene više javljaju psihijatru, ali da su muškarci skloniji težim oblicima depresije, koje vode do realizacije, tačnije do sutuacije da čovek sebi oduzme život. Svetska istraživanja ukazuju da je depresija, uslovno rečeno, ženska bolest, a uz to žene dva puta češće obolevaju u odnosu na muškarce.
Psihijatar dr Maja Pantović Stefanović samo za Srećne govorila je upravo o depresiji.
- Danas gotovo da nema depresije koju je nemoguće lečiti. Koristimo različite vrste tretmana kada je depresija u pitanju. To može biti psihoterapija, dakle terapija razgovorom, može da se radi o jednoj vrsti promene životnog stila, a kod težih oblika depresije radi se o medikamentoznoj terapiji, tačnije koriste se lekovi. Kod najtežih oblika postoje specifični vidovi terapije koji mogu da se primenjuju, a dostupni su i kod nas. Depresija je, pre svega, poremećaj raspoloženja, poremećaj emocije. Najčešće kada govorimo o tome mi prvo pomislimo na tugu, međutim, nije svaka tuga ista i nije svaka tuga patološka. Depresija pak jeste patološka tuga, tuga koja po svom intenzitetu i trajanju jeste drugačija od onoga što je normalna tuga - objašnjava naša sagovornica.
Dragan Kadić
Međutim, dr Pantović Stefanovićeva ističe da depresivni pacijenti ne moraju samo da budu tužni.
- Veoma često oni nemaju doživljaj zadovoljstva, ne mogu da uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Takođe, postoje drugi simptomi, zbog kojih lekari na prvi mah ne pomisle da se radi o depresiji. Takvi simptomi su nesanica - nemogućnost da se zaspi, da se održi san ili se osoba budi prerano, kao i preveliki ili premali apetit. Veoma često se depresija izražava kao neka vrsta glavobolje, bola u želucu ili poremećaj metabolizma. Osoba kaže: "Promenio sam se, to nije način na koji sam inače tužan." Većina ljudi to može da prepozna. Ono što je važno je da okolina prepoznaje da je ta tuga potpuno drugačija. Ta tuga traje duže nego što bi trajala inače, po nekim savremenim kriterijumima to je najmanje dve nedelje u kontinuitetu. Takođe, ona po intenzitetu prevazilazi tugu koja bi bila uobičajena u toj situaciji - ističe psihijatar.
Dr Pantović Stefanovićeva dodaje da je ljudima nekad lakše da budu somatski bolesni, nega da uviđaju da im nešto fali na psihološkom planu. Kada se posle svih pretraga utvrdi da je s pacijentom sve u redu, na kraju poslednja "stanica" budu psihijatri. Prema njenim rečima, kada osoba preti da će sebi oduzeti život, to predstavlja neku vrstu apela za pomoć.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/Rawpixel.com
- Posebno su opasne situacije u kojima osoba o tome uopšte ne govori. Oni koje je možda sramota da se leče, puštaju svoj poremećaj da se produbi. Javljaju se osećaji besperspektivnosti, beznadežnosti i bezvrednosti, koji u finalu dovode do toga da osoba pomisli da sebi oduzme život. Ti pacijenti su najozbiljniji. To su one situacije u kojima komšija ili rođak za koga niko to nikad ne bi ni pomislio izvrši samoubistvo - zaključuje dr Pantić Stefanovićeva.
Da li se depresija nasleđuje, koje greške porodica pravi u pokušaju da pomogne, da li su društvene mreže i internet povezani sa porastom depresije kod mladih, koliko je normalno da patimo, a kada stanje prelazi u depresiju, šta znači sezonska depresija, kako se izboriti sa svakodnevnim stresom, pogledajte na Jutjub (YouTube) snimku na kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)