Ljudi koji vole samoću često su pogrešno shvaćeni. Okolina ih nekad doživljava kao zatvorene, nedruštvene ili čudne, iako oni najčešće ne beže od ljudi, već biraju trenutke u kojima mogu da budu sami sa sobom. Razlika je važna: usamljenost boli, a samoća može da odmara.
Psihološka istraživanja poslednjih godina sve više prave razliku između izolacije i svesno izabranog vremena nasamo. Studija objavljena u časopisu PLOS One pokazala je da autonomija, odnosno sposobnost da osoba postupa u skladu sa sobom, može biti povezana sa zdravijom motivacijom za samoću. Drugim rečima, nije isto kada je neko sam zato što je odbačen i kada bira samoću zato što mu ona vraća energiju.
Dobro poznaju sebe
Ljudi koji vole samoću često imaju razvijen unutrašnji svet. Vreme nasamo koriste da razmisle, slože utiske, preispitaju odluke i bolje razumeju šta im prija, a šta ih troši. Njima tišina nije neprijatna, jer u njoj čuju sopstvene misli.
Shutterstock/ShotPrime Studio
To ne znači da stalno analiziraju sve do iscrpljenosti, već da imaju naviku da se vraćaju sebi. Zbog toga često brže prepoznaju kada im neki odnos, posao ili situacija više ne odgovara.
PROČITAJTE JOŠ: Stručnjaci objašnjavaju zašto mnoge žene procvetaju posle 50.
Ne zavise od tuđeg odobravanja
Osobe koje umeju da budu same najčešće nemaju potrebu da stalno budu okružene ljudima samo da bi se osećale vredno. Njihovo samopouzdanje ne zavisi od toga koliko poruka dobijaju, koliko su pozvane na događaje ili koliko ih drugi potvrđuju. To ne znači da im pažnja ne prija. Prija im, kao i svima. Ali ne pristaju na bilo kakvo društvo samo da ne bi bile same.
Možda vas zanima…
Biraju kvalitet umesto količine
Ljudi koji vole samoću često nemaju ogroman krug prijatelja, ali zato mnogo ulažu u odnose koji su im zaista važni. Više im znači jedan iskren razgovor nego deset površnih susreta. Ne vole da troše energiju na druženja posle kojih se osećaju prazno.
Shutterstock/PeopleImages
Zato mogu delovati selektivno, ali to nije hladnoća. To je sposobnost da razlikuju društvo koje ih hrani od društva koje ih iscrpljuje.
Imaju jaču potrebu za unutrašnjim mirom
Nekim ljudima stalna buka, obaveze, poruke i razgovori brzo napune glavu. Samoća im tada nije kazna, već način da se nervni sistem smiri. To posebno važi za osobe koje mnogo osećaju, mnogo primećuju ili rade u okruženju koje ih mentalno iscrpljuje.
Istraživanja o funkcijama samoće pokazuju da ljudi vreme nasamo često povezuju sa opuštanjem, samorefleksijom, ličnim otkrićima i autonomijom. To objašnjava zašto nekome veče bez planova može biti jednako dragoceno kao drugome izlazak.
Kreativniji su kada ih niko ne prekida
Samoća često otvara prostor za kreativnost. Kada nema stalnih prekida, tuđih mišljenja i spoljnog pritiska, misli lakše idu svojim putem. Zato ljudi koji vole samoću često uživaju u pisanju, čitanju, stvaranju, planiranju ili učenju.
Shutterstock/Thanumporn Thongkongkaew
Ne mora svaka samoća da bude produktivna, niti čovek mora da stvara nešto veliko da bi vredela. Ponekad je dovoljno što ima prostor da misli bez buke.
Emocije obrađuju tiho
Neki ljudi tugu, stres ili razočaranje odmah dele sa drugima. Oni koji vole samoću često prvo žele da sve obrade sami. Povuku se, ćute, razmišljaju, pa tek onda razgovaraju kada osete da mogu jasnije da objasne šta im se dešava. To ne znači da ne žele podršku. Samo ne vole da govore dok su u haosu. Njima je potrebno malo tišine pre nego što otvore temu.
Znaju da kažu "ne"
Samoća često ide uz bolje granice. Ljudi koji uživaju u sopstvenom društvu lakše odbijaju pozive koji im ne prijaju, razgovore koji ih iscrpljuju i odnose koji traže više nego što mogu da daju. Oni ne moraju stalno da budu dostupni da bi dokazali da im je stalo. Naučili su da mir nije sebičnost, već potreba.
Samoća nije problem ako čovek u njoj ne pati
Važno je razlikovati samoću od usamljenosti. Ako neko bira vreme za sebe i posle toga se oseća odmornije, stabilnije i jasnije, to može biti zdrava navika. Ali ako se povlači zato što se oseća odbačeno, tužno, bez podrške ili zarobljeno u izolaciji, tada je važno potražiti bliskost i pomoć. Ljudi koji vole samoću nisu nužno hladni, teški ili nedruštveni. Često su samo naučili da ne daju svoju energiju svima i svemu. A to, u svetu koji stalno traži dostupnost, može biti znak velike unutrašnje zrelosti.
Komentari (0)