Postoji trenutak kada čovek shvati da ga ne umara samo posao, obaveze ili ljudi oko njega. Umara ga stalna potreba da nešto stigne, dokaže, popravi, preduhitri ili zasluži. Kao da život postane trka u kojoj cilj stalno beži još nekoliko koraka dalje.
Psiholozi često upozoravaju da problem nije u ambiciji, željama ili potrebi da napredujemo. Problem nastaje kada počnemo da jurimo stvari koje nam kratko donesu olakšanje, a dugoročno nas iscrpe. Tada čovek ne živi mirnije ni kada dobije ono što je želeo, jer se odmah pojavi novi uslov za sreću.
Tuđe odobravanje
Kada stalno pokušavate da budete dovoljno dobri za druge, lako izgubite osećaj šta je dobro za vas. Počnete da merite sebe kroz reakcije okoline: da li su zadovoljni, da li su primetili, da li su vas pohvalili, da li ste nekoga razočarali.
Shutterstock/insta_photos
To je zamka, jer tuđe odobravanje nikada nije stabilno. Jednog dana ga dobijete, drugog ga nema, a vaš mir ne bi trebalo da zavisi od toga koliko su drugi raspoloženi da vas potvrde. Život postaje lakši kada prestanete da tražite dozvolu da budete ono što jeste.
Savršenstvo
Perfekcionizam često izgleda kao odgovornost, ali u praksi ume da bude vrlo iscrpljujuć. Osoba ne završava stvari jer "još nisu dovoljno dobre", odlaže odluke jer se plaši greške i stalno ima osećaj da je mogla bolje.
PROČITAJTE JOŠ: Stručnjaci objašnjavaju zašto mnoge žene procvetaju posle 50.
Možda vas zanima…
Američka psihološka asocijacija piše o sve većem pritisku kulture uspeha i posebno izdvaja društveno propisani perfekcionizam - osećaj da drugi od nas očekuju savršenstvo i da moramo da ga dostignemo da bismo zaslužili odobravanje. Upravo taj oblik perfekcionizma povezan je sa većim psihološkim teretom.
Shutterstock/Rido
Mir ne počinje kada sve uradite savršeno. Počinje kada shvatite da dovoljno dobro često zaista jeste dovoljno.
Život bez neprijatnosti
Mnogi ljudi se iscrpljuju pokušavajući da izbegnu svaku neprijatnu emociju: tugu, strah, stid, neizvesnost, razočaranje. Ali što više bežimo od nelagode, to ona više upravlja našim izborima.
U terapijskom pristupu poznatom kao terapija prihvatanjem i posvećenošću, važan pojam je psihološka fleksibilnost - sposobnost da budemo prisutni i da delujemo u skladu sa vrednostima, čak i kada osećamo nelagodu. Pregledna meta-analiza iz 2024. bavila se upravo psihološkom fleksibilnošću kao jednim od mehanizama kroz koje ovaj pristup deluje.
PROČITAJTE JOŠ: Tri znaka da vas partner emocionalno vara, a da toga nije ni svestan
Drugim rečima, cilj nije da vam nikada ne bude teško. Cilj je da težina više ne odlučuje umesto vas.
Poređenje sa drugima
Poređenje često počne bezazleno, a završi se osećajem da svi žive bolje, brže i uspešnije. Neko je već kupio stan, neko ima savršenu vezu, neko izgleda bolje, neko napreduje brže. I odjednom, vaš život počinje da deluje kao da kasni.
Problem je što u tuđem životu najčešće vidimo samo isečak. Ne znamo šta stoji iza slike, uspeha, osmeha ili objave. Zato poređenje retko donosi stvarnu motivaciju. Češće donosi nemir. Lakše se diše kada prestanete da gledate tuđi tempo kao dokaz da vaš nije dovoljno dobar.
Potreba da sve kontrolišete
Planovi su korisni. Kontrola je ponekad neophodna. Ali potreba da unapred znate svaki ishod lako postane zatvor. Tada čovek ne može da se opusti ni kada je sve u redu, jer stalno traži šta bi moglo da pođe po zlu.
Shutterstock/GaudiLab
Život je lakši kada prihvatite da možete da kontrolišete svoje odluke, trud, granice i reakcije, ali ne i tuđe ponašanje, prošlost, slučajnosti i svaki mogući ishod. To ne znači da odustajete. Znači da prestajete da trošite snagu na ono što nikada nije ni bilo potpuno u vašim rukama.
PROČITAJTE JOŠ: Posle raskida sa narcisom telo često reaguje na ovaj način
Ideju da morate uvek biti jaki
Biti jak ne znači ćutati, trpeti i praviti se da vas ništa ne dotiče. Nekada je najzreliji potez priznati da ste umorni, da vam treba pauza, razgovor, pomoć ili dan bez dokazivanja.
Istraživanja o samosaosećanju pokazuju da blaži, podržavajući odnos prema sebi može biti povezan sa manjim nivoom anksioznosti, depresivnosti i stresa. Meta-analiza randomizovanih studija objavljena u časopisu Mindfulness navodi da intervencije usmerene na samosaosećanje mogu pomoći u smanjenju depresivnih simptoma, anksioznosti i stresa. Nekada život ne postane lakši zato što se okolnosti promene, već zato što prestanete da budete grubi prema sebi dok kroz njih prolazite.
Šta se promeni kada prestanete da jurite
Ne postanete ravnodušni. Ne prestanete da imate ciljeve. Samo prestanete da živite kao da ćete mir dobiti tek kada sve bude savršeno, kada vas svi razumeju, kada nikada ne pogrešite i kada budete potpuno sigurni u svaki korak.
Tada se život ne pretvori odjednom u bajku, ali postane podnošljiviji. Manje se dokazujete. Manje se upoređujete. Manje se kažnjavate. Više birate ono što ima smisla za vas. A to je često prvi znak da ste počeli da živite, umesto da stalno jurite za verzijom života koja bi konačno trebalo da bude "dovoljna", piše American Psychological Association.
Komentari (0)