Zdravlje srca direktno zavisi od svakodnevnih navika, a ishrana u tome igra jednu od ključnih uloga. Kardiolozi upozoravaju da pojedine namirnice, iako su često deo svakodnevnog jelovnika, mogu značajno povećati rizik od srčanih oboljenja. Upravo na njih skreće pažnju i jedan od vodećih svetskih stručnjaka.
- Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kod muškaraca i žena širom sveta. To znači da je ključ dugog života dobra briga o srcu. Moja preporuka je da ovu brigu započnete eliminisanjem najštetnijih namirnica za kardiovaskularni sistem. Kao kardiolog, nikada ih ne bih sam konzumirao - ističe dr Dipak Bat, vodeći kardiolog bolnice Maunt Sinaj, prenosi Stil.
Kokosovo ulje
Iako je jedno vreme važilo za "zdravu" alternativu drugim mastima, kokosovo ulje danas ima znatno lošiju reputaciju među stručnjacima. Kako objašnjava dr Bat, savremena istraživanja pokazuju da ova namirnica nije bezazlena za srce.
shutterstock.com/Pixel-Shot
Kokosovo ulje je izuzetno bogato zasićenim mastima - čak ih sadrži više nego većina drugih masnoća koje koristimo u ishrani. Upravo te masti doprinose porastu nivoa "lošeg" (LDL) holesterola u krvi, što povećava rizik od razvoja srčanih bolesti. U pojedinim naučnim istraživanjima koristi se čak i kao model za podsticanje ateroskleroze, procesa u kojem dolazi do nakupljanja masnih naslaga u krvnim sudovima.
- Ne preporučujem kuvanje s njim ili kupovinu proizvoda koji ga sadrže. Kokos može biti zdrav, ali u prevelikim količinama vodi do preopterećenja kalorijama, umesto da pruža zdravstvene koristi - upozorava kardiolog.
Preterivanje sa proteinima
Iako su proteini neophodni za organizam, njihov prekomeran unos nije bez posledica. Ishrana bogata proteinima često podrazumeva i veće količine zasićenih masti, što može doprineti razvoju srčanih bolesti i povećati rizik od moždanog udara.
Stručnjaci savetuju umerenost - dnevni unos proteina ne bi trebalo da prelazi oko 0,86 grama po kilogramu telesne težine. To znači da osoba koja ima 80 kilograma ne bi trebalo da unosi više od približno 70 grama proteina dnevno.
Energetska pića i dijetalna gazirana pića
Dijetalna gazirana pića često se doživljavaju kao "zdravija" opcija, ali ni ona nisu bez rizika. Iako sadrže malo ili nimalo kalorija, veštački zaslađivači mogu zbuniti organizam i pojačati želju za hranom. Takav efekat može podstaći unos dodatnih kalorija tokom dana, što dugoročno doprinosi gojenju.
- Budite oprezni sa energetskim pićima i aditivima koje sadrže. Oni mogu izazvati nepravilne otkucaje srca i druge srčane probleme - upozorava dr Bat.
Crveno meso i mesne prerađevine
Prerađevine poput kobasica i salama često su bogate zasićenim mastima, solju i kalorijama, što ih svrstava među namirnice koje treba konzumirati oprezno. Zasićene masti podižu nivo LDL, takozvanog "lošeg" holesterola, dok previše soli doprinosi povišenom krvnom pritisku i dodatno opterećuje srce. Problem predstavljaju i nitriti - konzervansi koji se dodaju mesnim proizvodima, a koji u organizmu mogu učestvovati u štetnim hemijskim procesima.
Pensioner/Shutterstock
Prema studiji iz 2020. godine, koja je obuhvatila skoro 30.000 ljudi, već četiri porcije crvenog mesa nedeljno povezane su sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Ipak, dr Bat ističe da crveno meso ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane, jer je i dalje važan izvor vrednih hranljivih materija.
Alkohol
I naizgled bezazlena navika, poput jednog pića dnevno, može imati posledice po zdravlje srca. Alkohol utiče na povećanje nivoa hormona renina, dovodi do sužavanja krvnih sudova i rasta krvnog pritiska, čime dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem. Kada konzumacija pređe u naviku ili preterivanje, rizik postaje još ozbiljniji - dugoročno može doprineti razvoju srčane slabosti i drugih poremećaja rada srca.
Shutterstock/Iuliia Pilipeichenko
- Mit je da alkohol štiti srce. On u suštini predstavlja prazne kalorije i ne doprinosi zdravlju - kaže dr Bat.
Desert i hrana od belog brašna
- Slatkiši i proizvodi od belog brašna sadrže velike količine jednostavnih ugljenih hidrata, što povećava rizik od dijabetesa i gojaznosti - oba faktora rizika za srčane bolesti - objašnjava kardiolog.
Prejedanje
- Prejedanje je opasno za srce, bez obzira šta jedete. Najbolji savet je dijeta sa niskim unosom kalorija i balansiranjem svih grupa namirnica - zaključuje dr Dipak Bat.
Komentari (0)