Tečnost koja nastaje fermentacijom kupusa tokom kiseljenja, poznata kao rasol, vekovima se koristi u ishrani na Balkanu, pre svega kao način za borbu protiv mamurluka. Tradicionalno, rasol se pije u zimskim mesecima, kada je sezona kiselih proizvoda, a u mnogim domaćinstvima smatra se nezaobilaznim napitkom tokom prazničnih dana upravo zbog svojih svojstava.
Rasol je bogat korisnim bakterijama mlečne kiseline, koje pozitivno utiču na crevnu mikrofloru. Redovno i umereno konzumiranje ovog napitka može doprineti poboljšanju varenja, jačanju imuniteta i održavanju ravnoteže digestivnog sistema. Ove bakterije pomažu u očuvanju zdrave crevne flore, što je ključno za opšte zdravlje i efikasno funkcionisanje organizma.
Kao i sam kiseli kupus, rasol je značajan izvor vitamina i minerala. Sadrži vitamin C, vitamine B-kompleksa, kalijum, magnezijum i gvožđe. Vitamin C pomaže u jačanju imuniteta i zaštiti organizma od infekcija, dok minerali poput kalijuma i magnezijuma učestvuju u regulisanju elektrolita i održavanju optimalnog funkcionisanja srca i mišića.
Posebno je interesantan sadržaj vitamina B12, koji se u biljkama retko nalazi. Smatra se da ga u fermentisanoj hrani proizvode bakterije mlečne kiseline, što je od velike važnosti za mnoge metaboličke procese - uključujući formiranje crvenih krvnih zrnaca, detoksikaciju ćelija, proizvodnju energije i izgradnju mijelinskog omotača, zaštitnog sloja nerava.
shutterstock.com/Baloncici
Zbog visokog sadržaja natrijuma i tečnosti, rasol se često koristi za brzu nadoknadu elektrolita, naročito nakon fizičkog napora ili konzumiranja alkohola. Na ovaj način može doprineti boljoj hidrataciji i ravnoteži elektrolita u organizmu. Neka istraživanja takođe ukazuju na moguć pozitivan efekat fermentisane hrane na metabolizam i regulisanje nivoa šećera u krvi, iako su za preciznije tvrdnje potrebna dodatna naučna ispitivanja.
Rasol ima malo kalorija, što ga čini pogodnim napitkom za sve koji paze na telesnu težinu ili žele zdravu, osvežavajuću tečnost bez dodatnih kalorija.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/Madeleine Steinbach
Najveći nedostatak rasola je visok sadržaj soli, koji je neophodan za proces kiseljenja kupusa. Prekomerno konzumiranje može doprineti povišenom krvnom pritisku, zadržavanju tečnosti i opterećenju bubrega. Zbog toga osobe koje boluju od hipertenzije, bolesti bubrega, srčanih oboljenja ili gastritisa trebalo bi da ograniče unos rasola ili ga potpuno izbegavaju, osim uz preporuku lekara.
Koliko rasola je preporučljivo piti
Stručnjaci savetuju umerenost - povremena čaša rasola (100-200 ml) može imati pozitivan efekat, ali nije preporučljivo da postane svakodnevna navika, posebno kod osoba sa zdravstvenim ograničenjima.
Rasol, ili kako ga stranci često nazivaju "zdrav sok od kupusa", može se dobiti na dva načina: kao nusprodukt kiseljenja kupusa ili pripremom od svežeg iseckanog kupusa koji se pusti da fermentira u vodi 4-5 dana. U nekim domaćinstvima, bake su dodavale nekoliko glavica crvenog kupusa kako bi rasol imao lepšu, intenzivniju boju.
Shutterstock/Elena Hramova
Rasol se obično pije hladan i ne treba ga zagrevati. Zagrevanje uništava ne samo vitamine i enzime osetljive na toplotu, već i korisne bakterije mlečne kiseline, čime gubi svoje probiotsko dejstvo. Zbog toga je važno konzumirati ga u hladnom stanju, direktno iz posude u kojoj se kiseli kupus čuva, kako bi efekat na digestivni sistem i imunitet bio maksimalan, prenosi portal gruenesmoothies.eu.
Komentari (0)