Inženjer biotehnologije Marija Rakić Ljubomirović upozorava da određene namirnice, iako ih često jedemo i podgrevamo bez razmišljanja, ne bi trebalo izlagati visokoj temperaturi više od jednog puta. Ponovno zagrevanje može promeniti njihov hemijski sastav i učiniti ih potencijalno rizičnim po zdravlje, naročito ako se ne čuvaju i ne podgrevaju na pravilan način.
Posebnu pažnju, kako ističe, treba obratiti na pečurke, spanać i drugo lisnato povrće, ali i na povrće koje raste pod zemljom, poput šargarepe, celera, cvekle i krompira. Upravo ove namirnice najčešće završavaju na tanjiru i sutradan, a da nismo svesni da ponovna termička obrada može biti problematična. Zbog toga Marija Rakić Ljubomirović objašnjava i kako se jela kao što su pilav, musaka i sarma mogu podgrevati na bezbedniji način, bez ugrožavanja kvaliteta i zdravlja.
- Ovo povrće sadrži nitrate. Oni nisu opasni kada se prvi put skuvaju. Međutim, naknadnim podgrevanjem ti nitrati prelaze u nitrite koji kada se unesu u organizam stvaraju jedinjenja koja su potencijalno kancerogena - naglašava inženjer biotehnologije Marija Rakić Ljubomirović.
Biljno ulje koje je već korišćeno za prženje ne bi trebalo ponovo zagrevati niti koristiti drugi put u pripremi hrane. Nakon prve upotrebe, u njemu dolazi do promena koje mogu biti štetne po zdravlje, pa se ni jela spremljena na takvom ulju ne preporučuju za naknadno podgrevanje.
shutterstock.com/Zamrznuti tonovi
Sa druge strane, masti životinjskog porekla, poput svinjske masti, podnose više temperature jer imaju višu tačku dimljenja. Zbog toga se jela pripremljena na ovim mastima mogu bezbednije podgrevati u poređenju sa onima spremanim na biljnom ulju.
Kada su u pitanju supe i čorbe, Marija Rakić Ljubomirović savetuje oprez: sam bujon može se ponovo zagrevati, ali namirnice koje su se u njemu kuvale treba izvaditi, ocediti i čuvati odvojeno u frižideru. Na taj način smanjuje se rizik od razvoja štetnih mikroorganizama.
Možda vas zanima…
Posebno upozorenje odnosi se na pirinač. Ova namirnica može sadržati bakteriju Bacillus cereus, koja se lako razmnožava ukoliko jelo stoji duže na sobnoj temperaturi, a dodatno zagrevanje može pogoršati situaciju. Zbog toga se jela od pirinča ne preporučuju za podgrevanje.
Krompir je još jedna namirnica sa kojom ne treba rizikovati. Jela od krompira ne bi trebalo podgrevati, a krompir koji je promenio boju i dobio zelenkastu ili plavičastu nijansu nikako ne sme da se konzumira, jer takve promene ukazuju na potencijalnu opasnost po zdravlje.
- Postoji mogućnost da se razvila bakterija Clostridium botulinum. Pogotovo ako je prekriveno aluminijumskom folijom - naglasila je Rakić Ljubomirović dodajući da se krompir mora isključivo poklopljen čuvati u frižideru.
shutterstock.com/Diachenko
Posledice nepravilnog čuvanja i ponovnog zagrevanja hrane mogu biti ozbiljne - od glavobolje, vrtoglavice i mučnine, preko povraćanja i povišene telesne temperature, pa sve do težih stanja u kojima može doći do oštećenja centralnog nervnog sistema. U ekstremnim slučajevima, takve reakcije mogu izazvati paralizu, gušenje, pa čak i smrtni ishod.
Kada je reč o pripremi povrća, važno je poštovati osnovna pravila. Povrće koje raste ispod zemlje trebalo bi pre kuvanja staviti u hladnu vodu, dok se ono koje raste iznad zemlje kratko termički obrađuje i ubacuje direktno u vrelu, ključalu vodu. Na taj način se čuvaju hranljive materije i smanjuje rizik od štetnih posledica.
Stručnjaci takođe savetuju da se piletina, crveno meso, riba, kao i jela koja sadrže ove namirnice, ne podgrevaju nakon prvog kuvanja. Ipak, postoji izuzetak - sarma. Iako sadrži i pirinač i crveno meso, ona se može bezbednije podgrejati, ali isključivo blagim zagrevanjem u rerni, na temperaturi oko 70 stepeni, samo dok ne postane mlaka, a ne vrela.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)