Većina saveta o doručku uglavnom se svodi na pitanje šta treba da se nađe na tanjiru. Međutim, velika studija sprovedena na odraslim Amerikancima ukazuje na to da bi pažnju trebalo obratiti i na sat. Vreme kada pojedemo prve i poslednje kalorije u toku dana moglo bi da bude povezano sa dužinom života.
Ipak, istraživači naglašavaju da rezultati pokazuju povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, studija ne dokazuje da će promena vremena obroka sama po sebi promeniti rizik od smrti.
Ipak, rezultati se uklapaju u sve veći broj dokaza da zdravlje možda ne zavisi samo od toga šta jedemo, već i kada jedemo, piše sciencealert.
Kasni doručak povezan sa većim rizikom
Ranija istraživanja već su povezivala preskakanje doručka i kasne noćne obroke sa lošijim zdravstvenim ishodima. Međutim, ostalo je nejasno da li određeno vreme prvog ili poslednjeg obroka ima posebnu ulogu.
Zbog toga su istraživači analizirali podatke 31.044 odrasle osobe starije od 40 godina, prikupljene u okviru američkog Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani između 1999. i 2018. godine.
Učesnici su prijavljivali sve što su pojeli ili popili tokom prethodna 24 sata, kao i vreme kada su to konzumirali.
Možda vas zanima…
Za potrebe studije, svaki napitak ili namirnica koja sadrži kalorije i koju su učesnici konzumirali nakon četiri sata ujutru mogla je da se računa kao "prvi obrok". Dakle, nije nužno moralo da bude reči o klasičnom doručku.
Shutterstock/Kmpzzz
Poslednji kalorijski unos u danu označen je kao poslednji obrok, dok je period između prvog i poslednjeg obroka predstavljao takozvani "prozor za ishranu".
Istraživači su ove podatke zatim povezali sa smrtnim slučajevima registrovanim do kraja 2019. godine.
Tokom medijane praćenja od 8,6 godina umrlo je 7.129 učesnika, među kojima je 2.259 preminulo od kardiovaskularnih bolesti.
U obzir su uzeti i brojni drugi faktori, uključujući godine, pušenje, fizičku aktivnost, kvalitet ishrane, indeks telesne mase, energetski unos, prihode i postojeće bolesti.
Što je kasnije bio prvi obrok, to je rizik bio veći
Kada su istraživači uporedili vreme prvog obroka, pojavio se prilično jasan obrazac.
U poređenju sa osobama koje su prvi put jele između 7 i 8 sati ujutru, oni koji su prvi obrok imali između 8 i 10 sati imali su 10 odsto veći rizik od smrti od bilo kog uzroka.
Kod onih koji su prvi put jeli između 10 sati i podneva rizik je bio 19 odsto veći, dok je kod osoba koje su prvi obrok imale tek posle podneva bio 29 odsto veći.
PROČITAJTE JOŠ: Maslinovo ili kokosovo? U ovom "okršaju" jedno ulje ubedljivo pobeđuje kada je srce u pitanju
Sličan trend zabeležen je i kada je u pitanju smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Kod ljudi koji su prvi put jeli tek posle podneva zabeležen je 46 odsto veći rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji su jeli između 7 i 8 sati ujutru.
Ivanko80/Shutterstock
Kod pedesetogodišnjaka iz grupe koja je kasnije počinjala da jede procenjena očekivana dužina života bila je u proseku kraća za 2,46 godina.
A onda je došao iznenađujući rezultat za večeru
Rezultati vezani za poslednji obrok bili su nešto komplikovaniji.
Rizik nije jednostavno rastao sa svakim pomeranjem večere ka kasnijim satima. Umesto toga, odnos je imao oblik slova U.
U poređenju sa ljudima koji su poslednji obrok završavali između 19 i 20 sati, oni koji su jeli pre 19 sati imali su 13 odsto veći rizik od smrti od bilo kog uzroka.
Sa druge strane, kod onih koji su poslednji put jeli posle ponoći rizik je bio 27 odsto veći. Najniži procenjeni rizik zabeležen je oko 20 sati.
freepik
- Međutim, to ne znači da je vreme između 19 i 20 sati univerzalno optimalno vreme za večeru za sve - rekao je za ScienceAlert glavni autor studije Žilei Šan sa Univerziteta nauke i tehnologije Huadžong.
Veoma kasno jedenje, objasnio je Šan, može da poremeti cirkadijalni ritam i metabolizam. S druge strane, veoma rani poslednji obrok može biti posledica životnog rasporeda, bolesti ili manjeg energetskog unosa.
Ljudi koji su ranije završavali sa jelom uglavnom su bili stariji, ređe su jeli i češće su imali postojeće zdravstvene probleme. Zbog toga vreme obroka možda u nekim slučajevima više otkriva nešto o zdravstvenom stanju osobe nego što ga direktno izaziva.
Nije presudan samo broj sati bez hrane
Dodatnu komplikaciju predstavljao je takozvani prozor za ishranu - period između prvog i poslednjeg kalorijskog unosa u toku dana.
Kada su istraživači uzeli u obzir vreme prvog obroka, dužina ovog perioda nije pokazala doslednu povezanost sa smrtnošću kod svih učesnika.
PROČITAJTE JOŠ: OVO JE NAJVEĆA ZABLUDA O ZDRAVLJU: Stručnjak za ishranu upozorava na naviku koja šteti organizmu, a ponavljate je svako jutro!
Umesto toga, povezanost je zavisila od toga kada je osoba počinjala da jede.
To daje dodatnu nijansu raspravama o veoma kratkim periodima za unos hrane. Samo brojanje sati tokom kojih osoba posti možda ne govori celu priču.
- Vreme obroka važan je signal za periferne cirkadijalne ritmove. Kasniji prvi obrok ili kasno noćno jedenje mogu doprineti poremećaju cirkadijalnog ritma i metaboličkim poremećajima, uključujući poremećen metabolizam masti i glukoze - reka je Šan.
Šta se dešava u organizmu
Istraživanja na životinjama ukazuju na nekoliko mogućih mehanizama. Oni uključuju povećanje telesne težine, nakupljanje masti u jetri, poremećaj bioloških satova u organima izvan mozga, kao i promene u načinu na koji organizam apsorbuje masti.
Ipak, za sada nije poznato da li upravo ovi mehanizmi mogu da objasne povezanost vremena obroka sa smrtnošću kod ljudi.
Shutterstock/New Africa
Postoji i mogućnost potpuno drugačijeg objašnjenja.
Kasno jedenje može biti posledica ili pokazatelj lošeg zdravlja, lošeg sna, rada u smenama ili određenih socioekonomskih okolnosti.
PROČITAJTE JOŠ: Preskočili ste DORUČAK? Evo šta se dešava sa vašim nivoom šećera i energijom tokom dana!
Slično tome, ranije istraživanje među starijim osobama pokazalo je da se vreme doručka pomeralo ka kasnijim satima kako su se zdravstveni problemi povećavali.
Nema razloga za ekstremne promene
- Zbog toga kasnije jedenje treba posmatrati kao potencijalni pokazatelj rizika i moguće ponašanje koje se može promeniti, a ne kao konačan dokaz direktnog uzročno-posledičnog efekta - rekao je Šan.
Važno ograničenje studije jeste činjenica da je reč o opservacionom istraživanju. To znači da istraživači mogu da uoče povezanosti, ali ne mogu sa sigurnošću da utvrde da je jedno direktno izazvalo drugo.
Vreme obroka uglavnom je procenjeno na osnovu samo jednog upitnika o ishrani tokom 24 sata, i to na početku istraživanja. Zbog toga ti podaci možda ne predstavljaju stvarne navike učesnika tokom više godina.
Na rezultate studije koja je objavljena u časopisu European Journal of Clinical Nutrition, mogli su da utiču i hronotip, odnosno prirodna sklonost osobe ka ranijem ili kasnijem ritmu, detaljne navike spavanja, vreme fizičke aktivnosti i drugi faktori koji nisu obuhvaćeni analizom.
I pored brojnih statističkih prilagođavanja i dodatnih analiza, istraživači zato ostavljaju prostor za oprez.
- Samo na osnovu ovih rezultata ljudi ne bi trebalo da prave ekstremne promene u svom rasporedu obroka - zaključio je Šan.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)