Sunčeva svetlost pomaže našem organizmu da proizvodi vitamin D, ali ne postoji jedno pravilo koje određuje koliko dugo svako od nas treba da bude na suncu. Na potrebnu količinu izlaganja utiču boja kože, godine, godišnje doba, mesto na kojem živimo i jačina UV zračenja.
Nije isto za svakoga
Osobe svetlije kože obično stvaraju vitamin D brže, ali njihova koža istovremeno lakše izgori. Kod ljudi sa tamnijom kožom proizvodnja vitamina D može biti sporija, pa je za isti efekat možda potrebno duže izlaganje.
Na proizvodnju vitamina D utiče i doba dana. Sunčevi zraci su najjači oko sredine dana, kada koža može efikasnije da stvara vitamin D, ali je tada veći i rizik od opekotina i oštećenja kože.
Shutterstock/fizkes
Važna je i geografska lokacija. Količina UVB zračenja koja dopire do kože menja se tokom godine, pa ono što je moguće tokom sunčanih letnjih meseci ne mora važiti i zimi.
Godine takođe imaju ulogu, jer sposobnost kože da proizvodi vitamin D opada sa starenjem. Starije osobe zbog toga mogu biti izložene većem riziku od nedostatka, posebno ako malo vremena provode na otvorenom.
Ne treba zanemariti zaštitu kože
Iako sunce učestvuje u stvaranju vitamina D, preterano izlaganje UV zracima povećava rizik od oštećenja kože i raka kože. Zbog toga dermatolozi preporučuju zaštitu od sunca, uključujući kremu širokog spektra sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, kao i izbegavanje nepotrebnog izlaganja kada je UV zračenje jako.
Možda vas zanima…
PROČITAJTE JOŠ: 3 znaka da vam nedostaje vitamin D ČAK I LETI: Većina ljudi ih ignoriše, a mogu biti ozbiljno upozorenje
Krema za sunčanje ne znači nužno da će organizam potpuno prestati da proizvodi vitamin D. Istraživanja pokazuju da se određena količina UV zračenja ipak apsorbuje kroz kožu, dok zaštita istovremeno smanjuje štetne efekte sunčevih zraka.
Vitamin D može da se unese i hranom
Ako se vitamin D ne dobija dovoljno izlaganjem suncu, postoje i drugi načini da se obezbedi njegov unos. Nalazi se u masnoj ribi poput lososa, tune i skuše, žumancetu, jetri i nekim vrstama pečuraka, dok su pojedine namirnice, poput mleka i žitarica, dodatno obogaćene ovim vitaminom.
Shutterstock/DUSAN ZIDAR
Suplementi mogu biti korisni osobama kod kojih postoji nedostatak ili povećan rizik od njega, ali nije dobro uzimati velike doze na svoju ruku. Vitamin D se skladišti u organizmu, pa preteran unos može dovesti do previsokog nivoa kalcijuma i izazvati zdravstvene probleme.
Kako proveriti da li vam nedostaje vitamin D
Ako postoji sumnja na nedostatak, nivo vitamina D može da se proveri analizom krvi. Lekar na osnovu rezultata i drugih okolnosti može proceniti da li su potrebne promene u ishrani, više bezbednog boravka na otvorenom ili suplementacija.
PROČITAJTE JOŠ: Ako ste stalno prehlađeni, krivac je možda ovaj vitamin - jedan test otkriva da li vam nedostaje
Zato ne postoji univerzalna minutaža koju bi trebalo slepo pratiti. Umesto namernog izlaganja kože jakom suncu bez zaštite, važno je pronaći ravnotežu između bezbednog boravka na otvorenom i zaštite kože, a kod sumnje na nedostatak vitamina D najbolje je proveriti nivo u krvi i posavetovati se sa lekarom, piše Klix.ba.
Komentari (0)