Čim temperature počnu da padaju, na prozorima mnogih domova pojavljuje se dobro poznat prizor - zamagljena stakla prekrivena sitnim kapljicama vode. Najčešće ih primećujemo ujutru, naročito u spavaćoj sobi, a ponekad se toliko vlage nakupi da voda počne da se sliva niz staklo i zadržava na prozorskoj dasci. Iako deluje kao bezazlena pojava koja prati hladnije dane, uporna kondenzacija može da bude prvi znak da u prostoriji postoji problem sa vlagom.
Mnogi pokušavaju da ga reše jednostavnim brisanjem stakala, ali se kapljice vrlo brzo ponovo pojave. Razlog je to što problem uglavnom nije u samom prozoru, već u kombinaciji temperature, vlažnosti vazduha i nedovoljnog provetravanja. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnim navikama može značajno da smanji kondenzaciju, bez velikih ulaganja.
Zašto se prozori magle sa unutrašnje strane
Kondenzacija nastaje kada topao vazduh iz prostorije, koji sadrži vodenu paru, dođe u dodir sa hladnom površinom stakla. Vazduh se uz prozor hladi, a kada temperatura padne dovoljno nisko, deo vodene pare pretvara se u sitne kapljice vode.
Shutterstock/Anuta23
Tokom jeseni i zime ova pojava je izraženija jer je razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature veća. Što je staklo hladnije, veća je verovatnoća da će se na njemu stvarati kondenzacija. Dodatni problem predstavlja vlaga koju svakodnevno proizvodimo u domu. Kuvanje, tuširanje, sušenje veša u zatvorenom prostoru, pa čak i disanje, povećavaju količinu vodene pare u vazduhu. Zbog toga se zamagljeni prozori često pojavljuju u spavaćim sobama nakon noći, kao i u kuhinjama i kupatilima.
I nova PVC stolarija može da se magli
Često se veruje da je kondenzacija znak loših ili dotrajalih prozora. Međutim, zamagljivanje se može pojaviti i na modernoj PVC stolariji. Novi prozori obično bolje dihtuju, što znači da kroz njih prolazi manje vazduha. To je dobro za očuvanje toplote, ali ako prostorije nemaju odgovarajuću ventilaciju, vlaga može da ostane zarobljena unutra. Prema preporukama organizacije Energy Saving Trust, dobra izolacija i redovno provetravanje moraju da idu zajedno kako bi se smanjio rizik od kondenzacije i pojave buđi.
Najjednostavniji trik je pravilno provetravanje
Jedna od najefikasnijih navika jeste kratko, ali intenzivno provetravanje prostorija. Umesto da prozor satima držite samo malo otvorenim, korisnije je da ga nekoliko puta dnevno širom otvorite na najmanje pet minuta. Kada je moguće, otvorite prozore na suprotnim stranama stana kako biste omogućili bržu razmenu vazduha.
Možda vas zanima…
Shutterstock/Bolucevschi Vitali
Stručnjaci organizacije Energy Saving Trust savetuju da se prostorije provetravaju i tokom zime, najmanje dva do tri puta dnevno. Posebno je važno otvoriti prozor nakon spavanja, kuvanja ili tuširanja, kada se u vazduhu može nakupiti više vlage.
Ove svakodnevne navike mogu da pogoršaju problem
Ako se prozori stalno magle, obratite pažnju na nekoliko stvari koje možda radite nesvesno. Sušenje veša na radijatorima ili sušilicama u prostorijama bez ventilacije može znatno da poveća vlažnost vazduha. Ako nemate drugu mogućnost, sušite garderobu u prostoriji koja se dobro provetrava ili koristite odvlaživač vazduha.
Tokom kuvanja uključite aspirator koji odvodi vazduh napolje, ako ga imate, a prilikom tuširanja koristite ventilator u kupatilu. Preporučljivo je da ventilacija radi još približno 15 minuta nakon završetka ovih aktivnosti. Pomaže i održavanje umerene, što ujednačenije temperature u domu, jer se na veoma hladnim površinama vlaga lakše kondenzuje. Vodite računa i o zavesama i roletnama. Ako potpuno sprečavaju strujanje toplijeg sobnog vazduha uz staklo, mogu doprineti njegovom dodatnom hlađenju.
Kolika vlažnost vazduha je idealna
Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) preporučuje da relativna vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru, kada je moguće, bude između 30 i 50 odsto. Vlažnost možete jednostavno da proverite pomoću higrometra, malog uređaja koji pokazuje koliko vodene pare ima u vazduhu.
maxbelchenko/ja-aljona
Ukoliko je vazduh previše vlažan, pored provetravanja može da pomogne električni odvlaživač. Ipak, tokom veoma hladnih dana kondenzacija se može javiti i pri umerenoj vlažnosti, naročito ako su prozori loše izolovani.
Kada zamagljeni prozori postaju ozbiljniji problem
Povremena kondenzacija uglavnom nije razlog za brigu. Međutim, ako se voda svakodnevno skuplja na staklu, natapa okvir prozora ili se pojavljuju tamne fleke na zidu, problem ne bi trebalo zanemarivati. Dugotrajna vlaga stvara pogodne uslove za razvoj buđi, koja može da izazove ili pogorša respiratorne tegobe, naročito kod osetljivih osoba.
Zato kapljice vode treba redovno uklanjati suvom krpom, ali i otkriti zbog čega se stalno pojavljuju. Ako se kondenzacija nalazi između dva stakla na prozoru sa dvostrukim zastakljenjem, moguće je da je oštećen zaptivni sloj, pa je potrebna provera stolarije.
S druge strane, kapljice koje se stvaraju na spoljašnjoj strani dobro izolovanog prozora nisu isto što i unutrašnja kondenzacija i često ne predstavljaju problem. Kada zahladni, dakle, nije potrebno odmah menjati prozore niti kupovati skupa sredstva protiv vlage. Pravilno provetravanje, manje vlage tokom kuvanja i sušenja veša, kao i redovno praćenje stanja u prostorijama, često su prvi i najvažniji koraci ka suvim staklima i zdravijem domu.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)