Kako broj slučajeva gripa brzo raste tokom zimske sezone, lako je pomisliti da je vreme glavni krivac. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je uzrok prehlade zimi složeniji i da same niske temperature ne izazivaju infekcije. Ipak, hladan vazduh ima važnu ulogu u tome zašto se češće razbolevamo.
Virusi duže opstaju u hladnim i suvim uslovima
Prema istraživanjima, jedan od razloga zašto više ljudi dobija kijavicu jeste taj to što virusi odgovorni za grip mogu duže da prežive i ostanu zarazni u hladnim i suvim uslovima.
Ovi virusi, poput sojeva influence i rinovirusa, prenose se respiratornim kapljicama i šire se sa osobe na osobu, bez obzira na vremensku prognozu.
Suv vazduh olakšava širenje virusa
Suv zimski vazduh uzrokuje da se sitne kapljice iz kašlja ili kijanja brzo ispare, pretvarajući se u još manje čestice koje duže ostaju u vazduhu. To povećava verovatnoću da ih drugi udahnu.
Suv vazduh ne isušuje samo kožu, već i sluzokožu nosa i grla, čime se smanjuje količina sluzi.
Sluz kao prva linija odbrane
Iako curenje nosa nije prijatno, sluz je neophodna jer zadržava viruse i pomaže njihovo uklanjanje iz disajnih puteva. Kada je ima manje, organizam teže sprečava ulazak patogena.
Možda vas zanima…
Hladnoća utiče na imuni odgovor
Način na koji se telo brani od virusa takođe se menja zimi. Udisanje hladnog vazduha može da izazove vazokonstrikciju, odnosno sužavanje krvnih sudova, što smanjuje protok krvi.
shutterstock.com
Smanjen protok krvi može oslabiti imuni odgovor koji pomaže u prepoznavanju i uklanjanju virusa pre nego što izazovu infekciju, prenosi nypost.
Više vremena u zatvorenim prostorima
Kada zahladi, ljudi se češće okupljaju u zatvorenim prostorima, često u bliskom kontaktu. Takvi uslovi omogućavaju da se kapljice koje sadrže viruse lakše nagomilaju i šire.
Manjak vitamina D zimi
Tokom zime dolazi i do smanjene izloženosti sunčevoj svetlosti, što može dovesti do manjka vitamina D, ključnog za pravilan rad imunog sistema i zaštitu od virusa.
Hladnoća i hronična stanja
Studije takođe pokazuju da osobe sa respiratornim oboljenjima, poput astme, mogu imati pogoršane simptome u hladnim uslovima.
Iako su niže temperature povezane sa porastom respiratornih bolesti, izlazak napolje bez jakne ili spavanje u hladnoj sobi sami po sebi nisu razlog zbog kog se razboljevamo. Pravi uzroci leže u kombinaciji hladnog, suvog vazduha, promena u imunom odgovoru i načina na koji zimi živimo i boravimo sa drugima.
Komentari (0)